Razvoj motoričkih sposobnosti kod fudbalera uzrasta od 5 do 12 godina

U radu sa fudbalerima uzrasta od 5 do 12 godina potrebno je obratiti posebnu pažnju na razvoj brzinskih svojstava, jer se u ovom periodu beleži veoma veliki prirodni porast brzine kretanja. Pravilno sprovedeno vežbanje umnogome će pobolјšati ovu sposobnost i postaviti dobru osnovu za njen razvoj u kasnijim periodima.

U radu sa decom treba primenjivati kratke deonice koje ne zahtevaju velike mišićne napore, odnosno deca ne trebaju trčati brzo i kontinuirano duže od četiri do šest sekundi. Vrlo je važno koristiti niz različitih vežbi, a isto tako velika je vrednost i upotrebe elementarnih, štafetnih i sportskih igara, jer deca jednostavno uživaju i vole izvoditi zadatke u kojima je važna brzina tokom igre i tokom štafeta.

Sa razvojem eksplozivne snage kod fudbalera treba početi u njihovim početnim fazama treniranja i to sa primenom vežbi adekvatnih za taj uzrast, jer u suprotnom može doći do teških povreda lokomotornog sistema. To podrazumeva da se u radu sa decom do 13. godine primenjuju vežbe samo sa malim opterećenjem (vlastita težina).

Uzrast od 5 do 12 godina je najpogodniji za rad, a pošto taj uzrast naročito uspešno usvaja ono što vidi (demonstracija), na treneru je da iznađe najbolјi način kako vežbe prikazivati i demonstrirati, kako bi efekat vežbanja dao najbolјe rezultate. Vežbe za razvoj eksplozivne snage treba primenjivati na početku ili u sredini glavnog dela treninga, kada fudbaler nije zamoren.

U metodici usavršavanja okretnosti treba obratiti pažnju na to da u ovom slučaju ne važe isti principi koji važe, na primer, prilikom obučavanja u pogledu postupnosti vežbanja i poštovanja principa od lakšeg ka težem ili od jednostavnog ka složenom. Naprotiv, koordinacijski teži zadaci, bez obzira što se u prvom momentu ne mogu sasvim tačno izvesti, dovode do većih efekata (kada je okretnost u pitanju), od onih jednostavnih.

Klјučni pojmovi koji se odnose na treniranje agilnosti su svest o telu i kontrola, priprema za izvođenje vežbe, reakcija, promena smera i rad nogu. Vrlo je važno, radi prevencije od povreda, kako učiti mladog igrača da sprintuje, menja pravac i kako da se zaustavi. Osnovno u svemu ovom je duži korak u startu, kraći koraci u trčanju i niže težište, iz kojeg će fudbaler moći u najvećoj brzini da promeni pravac, da izdrži duel sa protivnikom, a ipak da se ne povredi.

U radu sa decom uzrasta od 5 do 12 godina treba naglašavati celokupnu fleksibilnost, koja uklјučuje sve zglobove tela, iz razloga što će to rezultirati dobrim temelјnim razvojem. Tako će dete nastaviti sa razvojem zglobova i lakše podnositi anatomske teškoće koje se mogu pojaviti tokom puberteta. Specifična fleksibilnost se razvija od puberteta pa nadalјe, odnosno tada se posebna pažnja treba obratiti na zglobove uklјučene u kretne strukture pojedinog sporta, što svakako ne znači da ostale zglobove treba zanemariti.

Vežbe fleksibilnosti moraju biti sastavni deo svakog treninga, što znači da se ova sposobnost obrađuje kontinuirano u dužem vremenskom periodu. Radi se u uvodno-pripremnom, osnovnom i završnom delu treninga kroz vežbe oblikovanja tela i pokrete. Može se vežbati uz neku drugu motoričku sposobnost ili tehničko-taktičke vežbe, samostalno, uz pomoć partnera ili pomoću manjih sprava – rekvizita (medicinke, lopte, vijače, palice i dr).

Tehnika u fudbalu je način kretanja igrača kojim se rešava neki motorički zadatak.

Fudbalska tehnika predstavlja biomehanički ispravno i delotvorno izvođenje struktura kretanja koje su sadržaj fudbalske igre.

Tipične strukture kretanja su sva ona koja izvodi fudbaler u igri, zavisno od trenutne situacije.

Obično se u sistematizaciji tehničkih elemenata tehnika deli na:

• Tehniku kretanja bez lopte i

• Tehniku kretanja sa loptom.

U tehniku kretanja bez lopte spadaju:

• Hodanja i lagana trčanja;

• Trčanja sa ubrzanjem i brza trčanja;

• Startna trčanja;

• Trčanja sa promenom smera i brzine trčanja;

• Odrazi i skokovi;

• Prizemljenja i padovi.

U tehniku kretanja sa loptom spadaju:

• Pomoćni tehnički elementi (žongliranja i vladanja loptom po tlu i u vazduhu);

• Vođenja lopte;

• Udarci po lopti;

• Primanja i prenos lopte;

• Fintiranja i driblinzi;

• Oduzimanja lopte;

• Ubacivanja lopte;

• Tehnika golmana.

Tehnika opisuje i objašnjava kakav je ispravan položaj tela i delova tela u određenoj situaciji:

• Tačka oslonca (obično stajaća noga, obe noge, itd.);

• Tačka tetišta i sile koje na njega deluju;

• Zamašna površina (noga, glava, ruke);

• Ostali delovi tela.

Na izvođenje kretanja direktno deluju:

• Ideje (zamisli, namere) o budućem kretanju;

• Sile prethodnog kretanja;

• Protivnik;

• Lopta sa svojim parametrima.

Trend u razvoju tehničke pripreme fudbalera ukazuje na potrebu „tehničke perfekcije“. Taj pojam označava sledeće zahteve:

• Vladanje svim osnovnim tehnikama (dribling, udarci nogom i glavom) u uslovima:

• Kreativnost sa loptom (sloboda izbora u složenim situacijama);

• Visoka spretnost sa loptom (potreba uključivanja lopte u rad kad god je to moguće);

• Izražena i pravovremena kompleksna (složena) pokretljivost („bogatstvo“ tehničkih programa);

  • Pune brzine kretanja;

  • U situacijama iz igre;

  • U malom prostoru;

  • Pod stalnim pritiskom (protivnik, prigoda i sl.).